20 prosinca 2011 ~ 12 komentara

Jesam li ja stvarno za poduzetništvo?

Dugo mi je trebalo. Nagovaralo me sa raznih strana. Pa daj napiši nam uvodnik,  napiši nam komentar, napiši bar neki izvještaj s te konferencije.  I možda bi krenuo i ranije, ali tražio sam neki način da otkupim bar jedan sat dnevno od mnogih koji sjede po kafićima,  besposličara na svojim „poslovima“, koji traže posao moleći Boga da ga ne nađu. Trebalo mi je nešto vremena da shvatim da to ni Tesla nije izmislio. A taj je izmislio svašta. I tako, psujući Teslu što nije izmislio vremeplov, teleport ili bar neki PayTimePal kojim bi svoj dnevni pool sati povećao bar na 25, odlučih smanjiti vrijeme predviđeno za spavanje i krenuh pisati svoj prvi blog.

No, zašto bih ja pisao blog? I koji su to likovi koji bi to moje bljogiranje trebali čitati? K’o za vraga, najčešće oni kojima, isto kao i meni, fali 1 do 2 sata na dan. Ili oni koji upravo sada, radeći u svojim  tvrtkama, jure ka tome. Pa možda i oni koji sanjaju o tome, ali još nisu odlučili probuditi se, umiti hladnom vodom, pogledati u ogledalo i reći : Ja to želim,  ja to mogu! Dajem otkaz onom balavom majmunu kojeg je njegov rođo postavio meni za šefa. Idem sad iz ovih stopa kresnuti mu sve u lice.

Ovim zadnjima, savjetujem da stanu kod umivanja i da prije nego se, u naletu samopouzdanja, zalete šefu „ stresti sve u bebu „ operu zube. I dok trljaju desni , onako kako ih je još teta u vrtiću naučila, neka se zagledaju u tu čudnu facu koja ih gleda iz ogledala. Neka gledaju bar onih 2 minute, koliko nas uče da minimalno trebamo trljati zubalo.  U 2 minute koncentracije se dogode čuda.

Preispitati se. Jesam li ja stvarno za poduzetništvo? Jesam li spreman raditi daleko više od onog što je rođin nećak na mom šugavom poslu od mene tražio? Što ja u stvari znam? Mogu li raditi 15 sati na dan. Ne šalim se. Bilo je dana kad je i 15 bilo nedostatno. Mogu li prihvatiti neuspjeh? I nakon toga ići dalje?Jesam li spreman raditi i poslove koji su daleko ispod mojih kvalifikacija? I još bar stotinjak sličnih, teških pitanja.

Ako je odgovor na neka pitanja NE, ne odustajte…. Nije svaki poduzetnik isti. Nisu svi putevi u poduzetništvo isti. Ali što je više odgovora na teška pitanja DA, iskreno DA, bez fige u džepu DA, šanse su vam veće. Možete pokušati i slagati. Malo muljati. To je sve ok. Kad shvatite da ćete svog novog gazdu, koji je gori od šmrkljavog netjaka koji vas je tlačio godinama, puno teže smuljati,  kad prihvatite da ćete najgoreg gazdu kojeg ste ikada imali stalno imati pokraj sebe, otvoriti će se put ka poduzetništvu. U stvari, odškrinuti će se vrata jednog novog svijeta o kojem ste sanjali, zamišljali ga. I koliko ga god idealizirali i crtali ružičastim ili deprimirali ga u najcrnje boje – bili ste u pravu. On je UPRAVO ONAKAV KAKVIM GA ZAMISLITE. Zvuči gadno? Ma ne bih rekao.  Poduzetništvo je uvijek i samo onakvo kakvim ga poduzetnik napravi,  kakvim ga drugima predstavi i kakvim ga sebi predstavi. S time da za ovo zadnje ne možete unajmiti PR agenciju.

I tako dok završavate pranje zubi, divite se karijesu na dvojki koji još nije veličine graška, gledate svoju iscerenu facu s pjenom na ustima…odlučite se. Ako je tog jutra odluka bila odlučno možda, ponovite isti postupak slijedeće jutro. Nema žurbe. Sve vaše ideje neki klinci u nekim zemljama čudnog imena već odavno provode u dijelo. Vi sanjajte dalje i gradite planove u oblacima. Cloud je ionako danas popularan.

Ako je odluka bila odlučno DA, onda idite na posao, ulagujte se mrskom netjaku, mrskoga rođe još neko vrijeme. Taman toliko dok ne posložite priču. Krenite s realizacijom vaše ideje. Malim korakom. Napravite plan. Bar desetak koraka. I svaki dan po jedan korak. Samo jedan. Koliko god mali bio, ali mora biti, svaki dan. Već nakon nekoliko koraka, pokazati će se nove ulice, nova križanja, novi semafori. Iznenada najdraži  netjak svoga strikana neće biti više u vašem vidokrugu. Nestati će on bez vike i dernjave. Još ćete se rastati kao najbolji frendovi, kao da ste skupa brali strikanove mandarine. Možda dobijete i otpremninu koja će vam lijepo pomoći. Umanjiti neke stavke u excel tablici nad kojom noćima bdijete. Onoj koja je budući plan prihoda i rashoda vašeg poduhvata. Vaše buduće tvrtke. Aplikacije koja će rasturiti sve poznate nedruštvene mreže, pretraživati internet, intranet, desktop i donju ladicu pisaćeg stola bolje i brže od googlea  i povezivati tviter, fejsbuk, zx spektrum i veš mašinu. Jasno sve u klaudu, po web dva-nula principu i softver es a servis modelu. Jer to je fensi i to se danas prodaje.

Ako je odluka NE, onda ovaj blog i moje trkeljanje definitivno nije za vas. Bar ne još.

12 komentara to “Jesam li ja stvarno za poduzetništvo?”

  1. Drazen 22 prosinca 2011 at 19:58 Permalink

    Samo naprijed, drago mi je da i investitori u startupe pocnu javno pisati. Vjerujem da ce biti puno zanimljivih tema i pogleda iz drugog kuta. Mali dobronamjerni komentar: kraci postovi su mi drazi, u vremenu zurbe sazetije i krace je bolje!

  2. admin 23 prosinca 2011 at 13:31 Permalink

    Hvala Drazen, nisam siguran da cu uspjeti biti puno kraći, ali poraditi ćemo na tome da struktura teksta bude malo razbijenija i lakša za čitanje.

  3. Saša 24 prosinca 2011 at 22:55 Permalink

    Odličan post. Samo nastavi. Dobro sam se nasmijao čitajući ga. A i zamislio bogami 🙂

  4. Goran 28 prosinca 2011 at 16:07 Permalink

    Da sam imao ovakva razmišljanja prije nego sam krenuo, di bi mi bio kraj?

  5. Siniša 28 prosinca 2011 at 17:02 Permalink

    Odličan početak. Možda i meni pomogne da postavim stvari na svoje mjesto, jer su razgovori s tobom uvijek korisni. U očekivanju nastavka …

    • admin 28 prosinca 2011 at 19:08 Permalink

      A tek kad pročitaš ovaj novi, zdravstveni 🙂

  6. Ivana 28 prosinca 2011 at 17:13 Permalink

    Bravo Saša!
    Bilo je i vrijeme da podjeliš sa nama svoje tajanstvene poduzetničke misli i ideje…dobar input..motivirajući u svakom pogledu!

    Čestitke na blogu!
    Pozz iz susjednih Mlinova!

  7. Irena 29 prosinca 2011 at 09:54 Permalink

    Već sam puno puta slušala o “vrlo sposobnom bratu” i sa znatiželjom ću vas čitati, ovaj link je već pospremljen u favorites-e.
    Nisam poduzetnik, nemam namjeru postati, ali svakako ću hvatati savjete kao i da jesam. (za početak perem zube duže i za to vrijeme se obračunavam sa rodjacima i netjacima) ;))

  8. Dado 30 prosinca 2011 at 16:48 Permalink

    Pohvale i sa moje strane.
    Do sada i nisam često čitao blogove,ali tvoj definitivno hoću.
    Čak što više čitajući tvoj uvod,opet mi se javila misao da budem poduzednik.
    Pozdrav iz Sk 🙂

    • admin 30 prosinca 2011 at 17:29 Permalink

      Dado, ti si dovoljno uporan i marljiv da bi to i moglo šljakati. Čak i doza naivnosti koja ti je još ostala nije loša. Naučiti ćeš istu prebaciti u svoju prednost. Otvoreni pristup i način na koji ti radiš ( suprotno od površnosti mnogih ) je sigurno nešto što će upaliti. Moraš samo raditi najbolje što možeš i ne odustati. I ne imati prevelike apetite u startu. A sve to ti možeš.

  9. Alen 12 travnja 2012 at 02:12 Permalink

    Sve je to ok ali kak si me skuzio za karijes ????? 🙂

  10. Sandra Jakovljevic 1 kolovoza 2012 at 22:21 Permalink

    Dobar tekst. Kome zelim dodati svoje uverenje.
    ” If you don`t build your dream someone will hire you to help build theirs.”
    Dakle, ako zelite ispuniti svoje snove, bez obzira na sve teskoce, onda ste za preduzetnistvo.


Leave a Reply